News-blog-detaljno

STEINWAY & SONS KONCERTNA SEZONA 2018/2019.

Ponedeljak, 18. mart, Velika dvorana Kolarčeve zadužbine u 20 časova

Legendarna pijanistkinja, Kraljica za klavijaturom Elizabeta Leonskaja u završnici prve STEINWAYmp; SONS KONCERTNE SEZONE 2018/2019., predstaviće svoj raskošni pijanistički talenat repertoarom kojim iskazuje, na najbolji način, sve svoje vrhunske kvalitete.

Posle uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista Luke Debarga, Arkadij Volodosa i Jevgenij Sudbina, Piano Land i Kolarčeva zadužbina predstavljaju nastavak koncertnog serijala u okviru STEINWAY & SONS KONCERTNE SEZONE 2018/2019.

Program koncerta:

  1. Šuman, Simfonijske etide
  2. A. Mocart, Sonata KV 333 r.
  3. Berg, Sonata op.1, h mol
  4. Šubert, Sonata D 850

Ulaznice u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine.

Cena ulaznica 2.200,00, 2.500,00 i 3.000,00 dinara.

BIOGRAFIJA

Decenijama unazad, Elizabet Leonskaja se ubraja među najslavnije pijaniste našeg vremena.

U svetu u kome dominiraju mediji, Elizabet Leonskaja je ostala verna sebi i svojoj muzici, idući stopama velikih ruskih muzičara iz doba Sovjetskog saveza, Davida Ojstraha, Svjatoslava Rihtera i Emila Gilelsa. Njena gotovo legendarna skromnost još uvek je čini pomalo skrajnutom u medijskom prostoru.  Ipak, čim izađe na pozornicu, publika može da oseti silu koja stoji iza činjenice da je muzika oduvek bila njen životni poziv.

Rođena u Tbilisiju, u Gruziji, u ruskoj porodici, smatrana je čudom od deteta i prvi put je održala solistički koncert sa 11. godina.

Za vreme studija na Moskovskom konzervatorijumu osvojila nagrade na važnim takmičenjima: Enescu, Margaret Long i Kraljica Elizabeta. Njen muzički razvoj je bio pod velikim uticajem slavnog Rihtera sa kojim je blisko sarađivala dugi niz godina. Maestro je prepoznao njen izuzetan talenat i podstakao njen razvoj ne samo kroz podučavanje i davanje saveta, već i pozivom da sviraju u klavirskom duu. Bilo je to  nezaboravno muzičko iskustvo! Ovo muzičko partnerstvo i lično prijateljstvo između Rihtera i Leonskaje trajalo je sve do Rihterove smrti 1997. godine.

Sovjetski savez je napustila 1978. godine i od tada je stanovnica Beča. Godinu dana kasnije održala je senzacionalan koncert na festivalu u Salcburgu i to je zapravo bio početak jedne blistave karijere koja traje i danas.

Tokom 40 godina umetničkog rada, ostvarila je nastupe sa svim najznačajnijim orkestrima, dirigentima, kompozitorima, kamernim saradnicima. Lista velikih muzičkih centara, najznačajnijih festivala i koncertnih prostora je ogromna. Iako je njen koncertni raspored kao soliste i dalje veoma popunjen kamerna muzika zauzima važno mesto u njenom muzičkom životu i redovno nastupa sa gudačkim kvartetima Emerson, Borodin i Artemis.

Brojni snimci, čak 64 diskografska izdanja, svedoče o izuzetnim umetničkim dostignuc´ima ove pijanistkinje za koje je nagrađena  nagradama Caecilia za Brahmsove klavirske sonate ili Diapason d´Or za  snimke Lista.

Drugi značajni snimci uključuju koncert za klavir Čajkovskog sa Njujorškom filharmonijom pod palicom Kurta Mazura, Šopenov koncert za klavir sa Češkom filharmonijom pod upravom Vladimira Aškenazija  kao i klavirski koncerti Šostakoviča sa kamernim orkestrom St. Paul.

Najnovije diskokgrafsko izdanje sa kompletnim Šumanovim sonatama očekuje se na jesen ove godine.

U  Republici Austriji, u kojoj živi više od 40 godina, za  izuzetna dostignuc´a Elizabet Leonskaja je takođe primala velika priznanja. Postala je počasni član Koncerthausa iz Beča a godine 2006. dobila je Austrijski krst časti prve klase za svoje zasluge u kulturnom životu zemlje - najvišoj nagradi takve vrste u Austriji.

Često je nazivaju Kraljicom klavira ističući njen mek i zaobljen ton kao i izuzetan virtuozitet dok ona uživa u toplim prijemima publike gde god pojavi.

U jednom od brojnih intervju isrpičala je kako je upoznala Svjatoslava Rihtera.

«U mladosti sam bila udata za violinistu Olega Kagana. Rihter je trebao da svira Bartokovu  i Prokofjevljevu prvu sonatu sa Ojstrahom ali nije imao mnogo vremena za vežbanje pa je zamolio mog supruga da mu pomogne u tome. Često sam odlazila u njegovu kuću i osećala sam se tamo, zaista, dobrodošla. To je bio jedan porodični odnos. Tako se i rodila ideja da sviramo u duu. Počeli smo sa Šumanovim Andanteom i Varijacijama. On je voleo da snimi Mocartove sonate, u transkripciji za dva klavira, koje je uradio Grig. To mu je bila želja iz detinjstva kada je slušao svog oca kako je radio sa svojim studentima. Rihtera sam upoznala krajem 60-tih  i bili smo prijatelji do njegovog poslednjeg dana, to mi je mnogo značilo u životu. Način na koji je video svet mi je obeležio način na koji vidim život zauvek.»



Ovaj sajt koristi kukije kako bi Vam bilo omogućeno najbolje iskustvo prilikom korišćenja našeg sajta